Кроз већи део људске историје, физичка активност није била избор, већ неопходност за преживљавање. Наши преци су се ослањали на кретање ради лова, сакупљања хране и миграција. Овај еволутивни притисак обликовао је људско тело као машину дизајнирану за издржљивост и покрет.
Са развојем цивилизације, природа физичке активности се мењала. У античкој Грчкој, физичка спремност је слављена кроз Олимпијске игре и сматрана је делом холистичког образовања – "у здравом телу, здрав дух". Римљани су касније наглашавали војну обуку и снагу.
Индустријска револуција и каснији технолошки напредак донели су драматичну промену. Послови су постали мање физички захтевни, а транспорт лакши. Ова транзиција довела је до појаве седентарног начина живота, што је у контрасту са нашом биолошком природом.
Данас, физичка активност се често посматра као рекреација. Наука потврђује да редован покрет доприноси бољем кардиоваскуларном здрављу и метаболичкој равнотежи. Историја нас учи да је кретање фундаментална потреба која је дубоко урезана у наш генетски код.